14.03.2013.

Bio je to glas koji bih svuda prepoznala - prepoznala i reagovala na njega, bilo da sam budna ili da spavam.. pa čak i mrtva, mogla bih da se kladim. Glas zbog kojeg bih hodala kroz vatru - ili, manje dramatično, zbog kojeg bih svakog dana šljapkala kroz hladnu beskrajnu kišu.

14.03.2013.

Koliko god da sam se trudila da ne mislim na njega, nisam se trudila da zaboravim. Plašila sam se - kasno noću, kada je iscrpljenost usled nedostatka sna slamala moje odbrambrene mehanizme - da mi jeste sve izmicalo. Da je moj mozak kao sito, i da jednog dana neću moći da se setim boje njegovih očiju, dodira njegove hladne kože , ili boje njegovog glasa. Nisam mogla da mislim na njih, ali morala sam da ih zapamtim.

14.03.2013.

Da se mi svi ovako kolektivno razumijemo, svi imamo bivše. Svi. Al' čovjek je istinski sretan kada kraj sebe ima nekoga ko je bolji od svih tih bivših zajedno. Bivši da su valjali, ili da su bili od Boga namijenjeni, da je sudbina imala drugačije planove - još bi bili dio naših života. Bivši su tu da se sjetimo nas kakvih smo prije bili. Bivši su sa razlogom. Zato što, kada nakon svih tih bivših, dođe prava osoba, to znamo. Negdje u sebi, znamo da je to ono što smo čekali. Onda ni svi bivši ni svi ostali na svijetu nisu bitni. Bitan je samo, onaj jedan.

13.03.2013.

Lepo sanjaj, mali mišu... Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu? Možda ću se kajati, možda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se setim ove noći...

13.03.2013.

On jeste kao svi drugi. On laze. Savrseno. On me znao iz tuzne pretvoriti u srecnu. I obrnuto. On moze voleti. Samo to ne pokazuje cesto. On zna popraviti sve sto je napravio jednim poljupcem. On me zna uciniti slabom. Mada nikad to ne bih na glas priznala. On je ponekad romantican. Lud. I neozbiljan. Uvek. On moze biti grub i nezan u istom trenu. On je uporan. Ali nikada ne moli. On jeste momak zbog kojeg mozete pustiti suzu.Ali da je drugaciji ne bi ga volela.

13.03.2013.

Izvini za sve receno i nedoreceno, za sve javno i skriveno. Izvini za sve sto je trebalo precutati, i za sve ono sto je trebalo reci. Oprosti za poglede koje sam upucivala tebi, trazeci te u drugima. Oprosti za sve granice koje sam presla, i za one koje je trebalo da predjem,a nisam. Zaboravi ono malo sto rekoh, i ono mnogo sto precutah. Pricala sam ti o mnogo cemu,, a nisam dozvolila da mi glas podrhtava. Okreni se i zaboravi onaj dodir u prolazu, onu kisu i onaj ocajni dan. Okreni se..zovu te.. Zaboravi ovu zajednicku cutnju, kojom smo rekli previse, i ono malo reci kojima nismo rekli nista.

I..molim te,
ne pitaj me sta sam ti ovim htela reci.

13.03.2013.


' Mozda nisam volela savrseno, ali sam volela, previse. Volim jos uvek, sto je najgore. Prokleto nesavrsenu osobu, ali presavrsenu za mene. I svaki put kada te izgubim, izgubim i sebe, negde... Zalutam, i vratim se na pravi put tek kada se vratis i ti, meni, tu gde i pripadas, na mojoj levoj strani, znas vec.. I mrzim sebe, zbog svake pogresne odluke, zbog svakog loseg postupka, mrzim sebe zato sto te nemam, i zato sto te, verovatno, nikad vise necu ni imati. Ali svaki put zaspim sa istom zeljom, sanjam isti san, ustajem se sa istom prazninom. Jer znam, vise se ne vracas..


13.03.2013.


Kažu da je jednom voljela i da se zaklela da neće više nikada.
I tako je upitah: "Je l' istina?"
"Je l' istina šta?"
"Da si voljela, da sada više ne želiš to?"
"Nije da ne želim, zaista voljela bih. Ali..."
"Ali šta?"
"Nijedan nema Njegov pogled, Njegov dodir i Njegov glas."

13.03.2013.

"Tišinom smo rekli sve što smo jedno drugom godinama ćutali.
Nije bilo teško ni njoj ni meni da shvatimo da će naša ljubav trajati zauvek. Samo što će ona ćutati sama u svojoj tišini, a ja sam u svojoj. Zauvek..."


12.03.2013.

Volim te, sebično, nježno i drsko.


Stariji postovi